Ciklus priča u kojima se istražuje kako događaji iz privatne ili porodične prošlosti utiču na naše današnje postupke, odluke i namere.
Da li se prošlost završava ili je ona sastavni deo naših svakodnevnih iskustava?
To postaje odlučno i podsticajno pitanje knjige priča Prošlost nikad ne prođe.
Marković u novim pričama istrajno istražuje na koje se sve načine prošlost obnavlja u savremenom trenutku, kako ono što je minulo učestvuje u novom iskustvu svakodnevice. Ta pitanja pisac ispituje na primeru šest junaka u šest sasvim različitih situacija. Ali ono što ove junake i ove situacije dovodi u nedvosmislen kontekst jeste upravo ta duga ruka prošlosti od koje nije moguće pobeći, niti napraviti odlučnu distancu.
Oblikovana na ovakav način, knjiga priča Veselina Markovića ima, zahvaljujući jedinstvenoj temi i zaokruženoj i usredsređenoj pripovedačkoj perspektivi, romaneskni okvir koji ovoj knjizi daje celovitost, a pričama u njoj dodatnu produbljenost i međusobni dijalog.
Junaci Markovićevih priča neprestano preispituju događaje iz vlastite prošlosti koji su ih preobrazili, obeležili ili odredili i zbog kojih se pokazuje da prošlost nikada ne prolazi već svom snagom učestvuje u oblikovanju novih izazova.
Marković iznova potvrđuje kako je veliki majstor stila i jezika, kao i psihološke motivacije radnje i psihološke iznijansiranosti u unutrašnjoj drami njegovih junaka.