Ostareli profesor, razočaran u životu, ljubavi i politici, povlači se iz grada, rešen da svet ostavi iza sebe. Ali sticaj okolnosti, sećanje na svoje nekadašnje studentske pobune i nova studentska buna odlučuju da se profesor uključi u svoju poslednju političku bitku.
Nastao na tradicijama kritičke književnosti i smelog pretapanja prepoznatljive stvarnosti i imaginacije, dokumentarnosti i književne igre, novi Savićev roman protiče između književnosti i stvarnog iskustva, Homera i modernog sveta, srpskog epa i decenijskih političkih raspri, sna i pobune,  rezignacije i borbe, potrebe za slobodom i života u diktaturi, postavljajući pred čitaoca odlučna pitanja pristajanja i pobune, kritičkog mišljenja i nevoljnog povlačenja.

„Četrdesetog dana od bekstva iz zaraženog grada došao sam do zaključka: treba ga likvidirati.“

„Ne može se živeti bez priče.“

„Rodio sam se, odrastao i ostario u diktaturi.“